„Sve je politički marketing. I otopljavanje odnosa između dvije zemlje je politički marketing.”
Piše: Ivana Šundić Mihovilović za Danas
Upravljačke elite u obje zemlje nisu u stanju da proizvedu djelujuće politike, pa im preostaje igra izanđalih simbola, kaže u razgovoru za Danas Brano Mandić, crnogorski novinar i pisac, odgovarajući na pitanje da li su prve doze vakcina koje je neku noć lično u Podgoricu donela premijerka Srbije Ana Brnabić nagoveštaj „otopljavanja“ odnosa između dve zemlje ili politički marketing.
„S obzirom na to čega smo se nagledali, od prenosa sablji, moštiju, šapki i zastava…“, ukazuje Mandić, „vakcine kao dio marketinškog plana mogu samo da pozdravim, i naguzim se da jednu primim, onako bratski“.
Kada je reč o predizbornim igrama u Nikšiću u kontekstu sve češće u medijima pominjane sintagme o „srpskom svetu“ te, kako se može čuti, priličnom angažmanu Srpske napredne stranke pred izbore u ovom crnogorskom gradu, Mandić se pita kome Nikšić, koji je, kako kaže, pao ispod broja stanovnika iz 1980. sada treba da bude važan?
„Imam pravo“, ističe naš sagovornik, „da vjerujem da su izbori u Nikšiću lokalna stvar. A činjenica da je SNS poslao neke čauše tamo, ako je tačna, govori o krizi mašte u toj faraonskoj organizaciji političke neslobode i nacionalne euforije. Ako je to tačno, ludilo je blizu, a sa njime i kraj.“
U svojoj poslednjoj kolumni za Vijesti naš sagovornik piše da je „protivnicima crnogorskog identiteta u interesu da on ostane skamenjen. Da bi se njime lakše baratalo. Za njega je već odavno ostavljeno udobno mjesto u komšiluku. Ispleten je spartanski vijenac od lovorike kakav provincija i zaslužuje…“
Na naše pitanje ko su protivnici crnogorskog identiteta i koliko nas u stvari ta sveukupna nacionalna i politička grupisanja udaljavaju jedne od drugih, Mandić odgovara da su protivnici crnogorskog identiteta, „vrlo prosto, njegovi negatori. Oni koji mu žele navući kleronacionalnu luđačku košulju. Ali i crnogorski šovinisti, što je jedan sasvim novi oksimoron koji na žalost moram pomenuti“.
„Nije lako ljudima u Srbiji da shvate koliko je zatucano, prizemno i inferiorno to busanje u srpstvo kad ga rodi mater provincije i povijesni kompleks. To naše južno srpstvo gori od potrebe za dokazivanjem, ono je kao pijani četnik koji razbija čaše ne znajući je li srećan ili tužan. To je srpstvo ojađeno dinarskim temperamentom, napušeno spartanstvom, nekrofilijom. Opasno je po druge jer je isključivo“, navodi Mandić.
Kako ukazuje, pravoslavlje mu je drago, ali mu je draža istina. Crna Gora je, naglašava Mandić, „mnogo više od države crnogorskog, srpskog ili bilo kod drugog ‘vjerujućeg naroda’. Crna Gora je stalna šansa za identitet koji nadilazi slične podjele. Makar je to bila u glavama svojih najvećih sinova i kćeri“.
Iznoseći svoje viđenje aktuelne političke situacije u Crnoj Gori, Mandić ističe da „kao i Srbija, BiH, i da oprostite, Kosovo, Crna Gora nema pojma kuda ide. Njene elite nisu vođenje idejom prosperiteta i znanja, već pohlepnim studiranjem ljudskih slabosti, i načina da se na njima parazitira. A kad ne znaš čemu zapravo stremiš, pravac je nebitan“.
Mandić ukazuje da se „istorija našalila sa svakim narodom koji je sebi postavljao pitanja poput onog ‘istok ili Zapad'“.
„Srećom“, zaključuje naš sagovornik, „crnogorsko društvo suštinski to pitanje ne postavlja, već refleksno baulja u raznim pravcima.“
Izvor: danas.rs