Odbacivanje sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu 27. marta 1941. godine, bio je prvi veliki moralni poraz nacističke Nemačke u tada porobljenoj Evropi i imao je ogromni značaj za antifašistički pokret.
Te, 1941. godine, gotovo sve evropske države bile su ili pod nacističkom čizmom ili deo Trojnog saveza Nemačke, Italije i Japana. Jugoslavija je pokušavala da zadrži neutralnost, ali su na pritisak Hitlera tadašnja Vlada Cvetković-Maček i regent knez Pavle odlučili da pristupe pomenutom paktu 25. marta.
Međutim, mnogi su bili nezadovoljni tim činom – od građanskih političara, komunista do Srpske pravoslavne crkve i većeg dela vojske koja je izvršila puč u noći 27. marta i zbacila Vladu, ukinula namesništvo i proglasila maloletnog prestolonaslednika Petra Karađorđevića II za kralja.
Istoga dana, na ulice mnogih gradova, pre svega Beograda, izašlo je mnoštvo građana koji su uzvikivali „Bolje rat nego pakt“ i „Bolje grob nego rob“. Tadašnji britanski premijer Vinston Čerčil, čija je zemlja podržala puč, izjavio je tog dana da je „jugoslovenska nacija pronašla svoju dušu“.
Prema nekim tumačenjima, zbog ovih događaja i napada na Jugoslaviju 6. aprila, Hitler je morao da odloži za šest nedelja invaziju na Sovjetski Savez što se kasnije pokazalo presudnim.
Međutim, 80. godina kasnije, taj događaj je gotovo u potpunosti izbrisan iz javnog sećanja i o njemu se ne govori na afirmativan način jer on podseća da je jedan od ključnih toposa antifašističke memorije na ovim prostorima
.Danas su najveći protivnici 27. marta i svakog pokušaja revitalizovanja vrednosti koje proističu iz tog datuma, one političke snage koje pokušavaju da rehabilituju, na primer, delovanje Milana Nedića.
Istoričarka Olga Manojlović Pintar u intervjuu za Radio Slobodna Evropa —
https://www.slobodnaevropa.org/a/intervju-manojlović-pintar-27mart1941/31164272.html
© Cardula 
Demonstracije povodom odbacivanja sporazuma o pristupanju Jugoslavije Trojnom paktu, Beograd 27. marta 1941.
Kultura sećanja (ako ičemu pozitivnom uopšte može da doprinese) i postoji zato da bi se izgradio snažan vrednosni sistem, koji bi u takvim uslovima bio pouzdan orijentir. Jer nekakva vrednosno-ideološka orijentacija uvek dominira: ili će biti 27. mart i sve što se nalazi na toj trajektoriji (antifašizam, solidarnost, hrabar i adekvatan odgovor na izazove) ili će biti pseudo-Nemanja, zaverologija, odsustvo svake solidarnosti i kolo oko pamjatnika. To je, na kraju krajeva, razlika između teškog, ali ozbiljnog i ispravnog puta, sa jedne strane i lakog, ali šarlatanskog i budalastog, sa druge.
Istoričar Srđan Milošević u kolumni za Peščanik —