Ono što morate znati

Crtice za rijetke
Piše: Miško Đukić | via Facebook

Ovdje vam je sačuvano ono što morate znati

#IzArhive Javnog Servisa

Miško Đukić: Put je(a)dnog CD-a
16.3.2012.

E ovako…

Pokušaj rekoh sebi,
Jadno je ne pokušavati.

Pa dobro.

Pokušaću da vam ispričam.

Free Montenegro je bio jedini, zaista, slobodan medij koji nije bio nezavisan.

Bio je radio LSCG-a…

Kao što su LSCG nemilosrdno uništavali, bili su nemilosrdni i prema nama koji smo činili ovaj, zaista, slobodan medij.

Propalo nam je i trideset hiljada u tehnici…U prostorijama radia Skadar.

Oprema trune.

Za vrijeme našeg rada pomogla je jedino Ljiljana Raičević (dvadeset eura) i Vasilije Miličković ( dvjesta eura).

Jednom prilikom, dosta teškom za moju porodicu, pomogao mi je sa 500 maraka Milovan Janković iz Danske. Čovjeka ne poznajem, ali ovu pomoć ne zaboravljam .

I to je to.

Uslijedio je danonoćni rad, skopčan sa opasnostima koje sam, sa posledicama, preživio .

Naša motivacija je bila vaša sloboda!

Nenezić Zoran, naš novinar, i Rašo Bracanović najbolji tonac, Nikola Đekić naš najbolji tehničar, su na sreću ipak sačuvali, sada, zlatan vrijedan materijal.

Preko sedamnaest sati.

Plus – ogroman štampani materijal.

Bio sam zaista naivan – kada sam svima, i zavisnim i nezavisnim medijima ponudio, bez nadoknade, ovo naše bogastvo .

Ja sam, kao više puta pretučena budala, i ovoga puta, bio iznenađen .

NIKO nije izrazio interesovanje.

Jedino javniservis.me.

Zato i pišem ovaj tekst.

E opet ovako!

Tužan sam, priznajem, gledajući transparent Vijesti o pretučenim ili ubijenim novinarima i pretučenim ili ubijenim građanima …

Tužan sam što nikada nećemo saznati istinu o naredbodavcima, a tužan sam i što na transparentu…mene tamo nema.

I to ne samo na njihovim transparetntima, već ni u medijima pod njihovom kontrolom.

Gospodin – Miško Perović i gospodin Esad Kočan, ali i SVI koje znate sa medijske scene, gledali su moje rane.

Otkinuto uho , slomljen nos, bio sam i klinički mrtav (ono skoro znate) dvadeset i jedan dan nakon otkinutog uha. Posledice zato što su, dugo i dugo – čini mi se vječnost , tukli bezbolkama.

Nijesam prepoznao napadače, tek nakon šest mjeseci, ali sam indentifikovao naručioce …imam i priznanje časnih policajaca. Kao i potvdu od strane žestokih momaka sa ulice …

Uzalud.

Ni slovo.

Ni riječi u crnogorskom mediju, u Milovim medijima.

Spasio me je Vasa Antunović , izuzetan ljekar u bolnici “Dragiša Mišović” u Beogradu.

Zahvalnost sam dužan i Žanki Lakićević iz Podgorice – koja je na snimku magnetne rezonance, dobro vidjela kakve su posledice napada.

Avion za prevoz, umalo mojih posmrtnih ostataka, dao je Milo Đukanović .

Njemu hvala.

To je , gospodine Đukanoviću, bio zaista napad neodgovornih pojedinca jer nikada nijesu odgovarali .

Eh.

A mogli su.

Neki su danas mrtvi (fizički), pa ne mogu svjedočiti.

Da bih se – što bolje zahvalio crnogoskim medijima i NVO sektoru, ali i gospodinu Đukanoviću odlučili smo da, od pomenutog sačuvanog materijala snimimo CD.

Bilo Ne Bilo Milo – Vol 1

Bez Ekipa radia FREE, ne bih uspio.

Nijesam želio da ovoga puta budem iznenađena budala ali sam sve uradio da VI ne budete “iznenađeni”.

CD sam štampao i dao za:

Vijesti, DAN, MANS , PzP, Monitor, IN4S…
ama svima …

E ovako:

Miško Perović je prihvatio. Štampaće uz Vijesti.

Tako je rekao.

Pa čekao.

Četiri mjeseca sam i ja čekao.

Rekao je da to ne bude u oktobru nego sada u januaru (2011.) na godišnjicu.

Pozvao me je telefonom i rekao da mu je CD – što ga više sluša više simpatičan.
SIC!

Drugi put me je pozvao – i savjetovao da se ukloni dio sa psovkama.

Pristao sam – iako je to sa B-92 – i u pitanju je Slobodan Milošević.

Treći put me je pozvao i odustao!

Nije vrijeme, kaže on.

Nije Mišku Peroviću vrijeme, u prevodu.

A i šef mu je mnogo spominjan na ovom CD materijalu.

Rekao je: „Mislio sam da će se nešto promijeniti u Crnoj Gori, ali nije …Vijesti treba da informišu javnost, a ne u ovom trenutku da …“

Haahahahhaah.

Kakav matematičar.

Ne može mi biti da javno nastupimo da vidite ko je to.

Niti će nijedan medij dozvoliti ovu priču.

Razumijem!

I tako…

Tražio sam da mi vrati CD jer je original…

Rekao je da je CD kod Željka Ivanovića i da će – čim se Željko vrati …

Nije ga vratio … a Željko se vratio …
SIC!

Ali nema veze – očekivano je to. Original je sačuvan u montaži.

Košta me, a novca nemam.

Moram, zbog vas i naše djece.

Zamjenik urednika u listu DAN – gospodin Nikola Marković bio je precizan.
(kada je tražio od Mladena Milutinovića, socijalista u tradiciji, da mi isplaćuju tekstove, on je ladno odbio.)

Normalno, ovaj socijalista sa demokratskim ubijeđenjima, morao je biti na zadatku.

Zato sada gradi zgradu u srcu Gorice.

Noćas je protest u 19 sati. Okupljanje na stepeništu spomenika neznanom junaku.

Marković mi tada kaže:

DAN će objaviti CD – ali da stanu iza priče i MANS i PzP i In4s…

Dobro…

Odnio sam CD gospođici Vanji Ćalović, meni dragoj osobi.
Zamislite: Taj CD da se pusti okupljenima na protestu, ili kao performans da se podijeli u sendvič građanima…

Samo sanjam.

Gospođica Ćalović se nije više javila.

ZAŠTO?

Poslao sam poruku i zatražio odgovor: kratko – DA – ili još kraće – NE…

Ali ne, ne ide.

Nije odgovorila.

Otišao sam do Dalmatinske ulice . Nije daleko. MANS!

Sekretarica (o, ne opet, kao Draško Đuranović u Monitoru) ljubazno je rekla da je Vanja na sastanku.

Zamolio sam da mi se javi Dejan Milovac.

Ostavio sam broj.

Iako smo prije neki dan razmijenili brojeve.

Zamolio sam kratko – DA – ili …NE?

Ali ne?

Ni on se nije javio.

Što ću sada ?

Da se vratim u DAN i – šta da kažem ?

Odnio sam CD – u PZP.

Pozvao sam Koču Pavlovića…drugovi smo od djetinjstva.

Dobar drug.

Koča, i pored brojnih svojih obaveza, saslušao je CD.

„Sve što je do nas – prihvatamo “ – rekao je .

Rekao je da se vidimo prekosjutra da pijemo čaj.

Odnio sam CD – gospodinu Esadu Kočanu – Monitor.

Iako – u problemima sa zdravljem – saslušao je.

Pohvalno se izrazio…Kaže: „ To je tvoj način izražavanja…“

Moj način izražavanja?

Poslušajte CD?

Pitao sam ga šta misli: zašto Miško Perović i Vijesti nijesu stali iza ovoga CD-a ?

Rekao je: vidimo se da pijemo čaj, čim završimo štampanje Monitora.

Dobro.

I tako.

Odnio sam CD gospodinu Gojku Raičeviću (IN4S).

On je saslušao – izrazio zadovoljstvo i odmah pozvao Nikolu Markovića (DAN) da potvrdi pristanak.

Ali broj nije u funkciji.

Pozvao sam i dobio govornu poštu.

Trebalo bi da opet davim gospodina Nikolu Markovića (prijatnog čovjeka) i da odem do redakcije ali odustajem.

Nakon pet mjeseci.

Valjda mi je jasno.

Hvala Koči Pavloviću i Esadu Kočanu za poziv na čaj.

Posebnu zahvalnost dugujem Gojku Raičeviću koji mi je jedini ponudio pomoć.

Ne samo za CD.

E, ovako je bilo.

I, što ću sada ?

I to tik – pred proteste 18-tog marta.

Saša (moj drug) je predložio da se CD sredi hronološki ili sotrira po…

Ma ne zajebavajte me više.

Učinio sam još jedan napor!!

Obratio sam se Vladi Crne Gore. Milu Đukanoviću.

Poslao sam ovaj CD!

Pošiljka broj 00515400379 .

Poslato sa pošte 81109 RR001694975ME. 15.03. 2012 – 12h . Pošiljka je teška 33 grama. Platio sam euro i dvadeset centi .

Pomislio sam da je bolje da pošiljku pošaljem iz Plužina…Ali provaliće…

Napisao sam :
„Pod vašom vlašću izdato je mnogo čega u Crnoj Gori. Zli jezici kažu da ste izdali i skoro cijelu Crnu Goru. Vi ste prava adresa da mi izdate ovaj CD. Očekujem da mi vaš odgovor uruči „neodgovoran pojedinac“. Hvala ! Izvinite, umalo zaboravih: kako su građani CG biološki ugroženi – molim vas predajte ovaj CD novoj stranci. Zove se: Pozitivna, ali i Crna Gora! Ona je građanske orijentacije i nalazi se u lijevom centru! To vam je prekoputa Miška Perovića. E sad stvarno hvala!“

U međuvremenu poklanjam ovaj CD kao i sedamnaest sati snimljenog materijala (zajedno sa štampanim) javnomservisu.me

p.s.

Čini mi se interesantnim da znate da – nijedan medij u Cnoj Gori nije objavio da je kuća „Pešić i sinovi“ štampala i promovisala moju knjigu „Balkanska traganja“.

Evo godina dana .

Gospođa Olivera Vukadinović (TVCG) je, na insistiranje udruženja Crnogoraca Beograda da emituje materijal, odbila da emituje prilog (ne odgovara standard snimka).

A u međuvremenu evropski poznat savjetnik, Andrej Nikolaidis je dobio Nobelovu nagradu za savjet.

Ali čujem iz pouzdanih izvora da je Ranko Krivokapić dobio četrnaestojulsku nagradu. Nagrada se zove- MALO ŚUTRA…

A danas je ministar inostranih im poslova.

Pa neka.

Tagged

Komentariši

Vaša email adresa neće biti objavljivana.